19.08.2016
Novo mesto, mora nema a zove se Lamia. Ostavio me čiča na početku grada i ništa mi drugo nije ostalo nego da propešačim a usput i da vidim grad. Stadoh da napunim mobilni u jednom parkiću. Gospođica što je radila u kafani, ponudi mi neko jelo koje ni sam nisam znao kako se zove. Ne odbih ga. Sada već ništa ne odbijam kada mi se ponudi. Jelo sa makaronama i mesom, ali nije ni priblizno ličilo na neko naše jelo. I moram priznati, odlično je. Malo smo pričali jer u kafani nije bilo nikoga. Pričala mi je o gradu, o poslu. Lamia se, kaže ona, nalazi u središnjem delu Grčke i grad je najveći u ovoj regiji. Ima posla, ali plata 800 evra je, kaže ona, mala. Ono što je mene interesovalo se nalazilo desetak kilometara od Lamije. To je bilo more. Možda ću ga videti, možda neću sve zavisi od "prsta". Sa Marijom sam se rastao uz jedno veliko hvala. Onda sam video kulu, dvorac koji se uzdizao nad gradom. Nisam otišao u taj dvorac jer je bio mnogo daleko. I taman stadoh i podigoh prst na vrelom asfaltu Lamijskom, stade kamiončina, grčka. Ide u Larissu. Sad i da hoću da vidim more ne ide. Nisam hteo da se igram, kada uhvatim prevoz ja idem. Sa vozačem sam proveo neko vreme, on je govorio engleski, bio je duhovit. Ime koje sam zapamtio bilo je Vlasije. Išao je iz Atine za Larisu. Put se odužio jer smo stajali na par mesta. Stao, istovarao, utovarao, vozio. A meni put do mora sada beše dalek. Gledao sam u mapu, Larissa je duboko na kopnu. Stigli smo i normalno, posle pozdrava, Vlasije me ostavio ispred Larisse pa sam opet morao da pešačim. I to mnogo. Dok sam šetao naučio sam nešto o gradu. Ime mu znači tvrđava, jedan je od najvažnijih gradova, poznat kao najtopliji grad mada do mora ima pedesetak kilometara. Ljudi se tu bave se voćarstvom, povrtarstvom, uzgojem duvana i pamuka. 120000 stanovnika, uglavnom Grci. Stopiranje nastavljam, ali neće me niko. Tri sata. Gradom već gore svetiljke i odlučujem da zanoćim u Larissi. Nisam našao neko mesto za spavanje, ali šta je tu je. Podigoh šator ispred kineske prodavnice.
OVDE NEMA SLIKA JER SAM ZAGLUPEO TELEFON.
Novo mesto, mora nema a zove se Lamia. Ostavio me čiča na početku grada i ništa mi drugo nije ostalo nego da propešačim a usput i da vidim grad. Stadoh da napunim mobilni u jednom parkiću. Gospođica što je radila u kafani, ponudi mi neko jelo koje ni sam nisam znao kako se zove. Ne odbih ga. Sada već ništa ne odbijam kada mi se ponudi. Jelo sa makaronama i mesom, ali nije ni priblizno ličilo na neko naše jelo. I moram priznati, odlično je. Malo smo pričali jer u kafani nije bilo nikoga. Pričala mi je o gradu, o poslu. Lamia se, kaže ona, nalazi u središnjem delu Grčke i grad je najveći u ovoj regiji. Ima posla, ali plata 800 evra je, kaže ona, mala. Ono što je mene interesovalo se nalazilo desetak kilometara od Lamije. To je bilo more. Možda ću ga videti, možda neću sve zavisi od "prsta". Sa Marijom sam se rastao uz jedno veliko hvala. Onda sam video kulu, dvorac koji se uzdizao nad gradom. Nisam otišao u taj dvorac jer je bio mnogo daleko. I taman stadoh i podigoh prst na vrelom asfaltu Lamijskom, stade kamiončina, grčka. Ide u Larissu. Sad i da hoću da vidim more ne ide. Nisam hteo da se igram, kada uhvatim prevoz ja idem. Sa vozačem sam proveo neko vreme, on je govorio engleski, bio je duhovit. Ime koje sam zapamtio bilo je Vlasije. Išao je iz Atine za Larisu. Put se odužio jer smo stajali na par mesta. Stao, istovarao, utovarao, vozio. A meni put do mora sada beše dalek. Gledao sam u mapu, Larissa je duboko na kopnu. Stigli smo i normalno, posle pozdrava, Vlasije me ostavio ispred Larisse pa sam opet morao da pešačim. I to mnogo. Dok sam šetao naučio sam nešto o gradu. Ime mu znači tvrđava, jedan je od najvažnijih gradova, poznat kao najtopliji grad mada do mora ima pedesetak kilometara. Ljudi se tu bave se voćarstvom, povrtarstvom, uzgojem duvana i pamuka. 120000 stanovnika, uglavnom Grci. Stopiranje nastavljam, ali neće me niko. Tri sata. Gradom već gore svetiljke i odlučujem da zanoćim u Larissi. Nisam našao neko mesto za spavanje, ali šta je tu je. Podigoh šator ispred kineske prodavnice.
OVDE NEMA SLIKA JER SAM ZAGLUPEO TELEFON.
Nema komentara:
Objavi komentar