06.08.2016
Jutro u Bitolju. Imao sam nešto malo makedonskih denara pa rešio da ih potrošim. Neverovano, ali istinito. Napazario sam se lepo i sad sam se opredelio za Ohridsko jezero mada mi je Grčka na dohvat ruke. Uhvatim prevoz, behu to tri pecaroša, tri brata, od kojih onaj što vozi beše srednji i nije imao dozvolu. Priča. "Vozio ja u Skoplju. Policija skoro sve zaustavlja. Mene nisu ni pogledali". Dva brata uhvatili da se smeju, pa i ja, ali me hvatala jeza jer vozačka sposobnost je u pitanju.
Stigli smo do Ohrida, odvezli me do jezerai na rastanku upitah ih za imena. Onaj najmlađi reče Alibaba.
E sad ne znam da li je i to bila šala. Ohrid, veliko i divno jezero, ali malo ljudi. Al neka, to mi je uživancija na suncu. I kako je padalo veče a ja se opredelim za Albaniju. Nisam video ni Grčku, a sada sam u prilici da vidim Albaniju. Uhvatim jednog Albanca sa džipom, rekao da će me prevesti do granice. Kaže da u Albaniji narod jednostavno želi dobrodošlicu putniku namerniku.
Lep uvod za moju prvu posetu Albaniji. Carine obe, nista ne rekoše. Onda uhvatim prevoz do Elbasana. Čudan čovek, ništa da me pita pa i ja ćutim. Počinjem da sumnjam da će mi tražiti pare. Stigli smo, i dok sam se istovarao on pokaže rukom što bi značilo - pare. E sada i ja onako albanski pokazah zdravo i ne gledajući izgubim mu se iz vida. Prvi put u Albaniji, prva vožnja i za malo fijasko.
Nema komentara:
Objavi komentar