DRUGI DAN U MAKEDONIJI

05.08.2016

Jutro, lepo, sunčano. Doterao se pa na carinu. Ni naša ni njihova policija, čak ni carinici da me pogledaju. To je bila Makedonija. Narod i zemlja koju volim ja. Pošto sam saznao gde su kamiondžije, ja tamo, a ono moj Zlatko. Malo smo popričali.

Ja u Skoplje, a on drugi pravac. Izašao sam da stopiram dalje, čekam, stade kamion, ide za Skoplje. I on kao i druge kamiondžije vozi sve vreme, svi imaju žene, decu... E, šoferska je tuga pregolema. U Skoplju sam otišao da vidim Rim, tako su mi ga opisali. Meni više lici na neko drugo podneblje, a ne na Rim. Pa u Rimu sam bio, valjda znam kako je. Imao sam malo vremena. Koliko toliko, al sam ga posetio. Kako stopirati u Skoplju?

Staneš sa strane, put ima tri trake i čekaš. Normalno i prst, što bi značilo da nemam baš novca da idem redovnim prevozom. Mislio sam za Đevđeliju, al mi sa nije dalo. Iz trece kolone stade jedan. Ide za Bitolj. Pa kad je stao i ja ću da ne kvarim red.

I on vozi za neku firmu. Nisam ga razumeo šta je rekao, al ajmo napred. Bitolj. Uz put stao da dopuni malo putne troškove kupujuci u selu grožđe i breskve. Jeftinoća. Glavna ulica u Bitolju podeljena je na dve strane, jedna levo, dugački park, a druga desno dugačka ulica prepuna sveta.

Malo sam se iznenadio, odkud toliko sveta. Možda je neka svečanost. Obišao sam je, usput pitao i na kraju saznao. "Tako je svaki dan ovde u Bitolju. Nije nikakva svetkovina, Tako je otkada traje raspust. Onda i staro i mlado izlazi u grada." rekla mi je gospodjica u parku na klupi. Malo mi se nije svideo smeštaj, al podigao sam šator i to u samom centru parka. Šta bih uradio de je došla policija, ne znam...