Igumenica, nisam ni video grad, ali plaža je predivna. Stariji ljudi su poranili. Rade vežbe, jutarnje kupanje.
I ja sam već stariji. I ja idem na jutarnje kupanje. More je toplo iako je rano. Kupanje i nije kupanje, samo do pasa u vodi i okrećem oči od sunca. Pored mene neki čovek, opijen suncem. Javi mi se. 
Vidim da je Grk, a ja na srpskom uzvratih pozdrav. I malo po malo on na grčkom a ja na srpskom počesmo priču koja je trajala skoro jedan sat. Ispričali se. On je u penziji, ovde dolazi svaki dan kada vreme dozvoljava i iz Igumenice je. Ja rekoh da sam iz Sombora, da sam hteo da vidim i to grčko more, da sam ovde već drugi dan i da mi se dopalo. Ne mogu sad da se setim baš svega što smo pričali. Kada me je napustio moj novi drugar, počeo sam da mislim gde je Krf, kako se dolazi, kakva je to Plava grobnica, koje je to ostrvo Vidoh, kako su Srbi i koliko njih tu ostavili kosti. Uzeo sam internet i pročitao o srpskom Jerusalemu.
Poslepodne otišao sam da se obrijem i uredim. Kako nisam morao da vukarim ranac, jer je on bio na sigurnom, obišao sam plažu uzduž i popreko. Dugačka je i puna kupača. Tenis na plaži, odbojka, dečije igre. Vesela cika.
A more, da ga vidiš, ja sam ležao dva sata na dušeku. Kada je polako veče došlo, čuo sam iz obliznje kafanice muziku, onu divnu, onaj njihov sirtaki. Jednostavno sam morao da odem i pogledam. Ušao sam i stao. Stao jer su svi stolovi bili zauzeti, a muzika je svirala sirtaki. A sirtaki je igra gde igra svako. I igralo se. Nisam žalio da sedeći za šankom poručim piće. Nisam žalio ništa...
Nema komentara:
Objavi komentar