11.08.2016
Zbogom Albanijo. Zbogom najlepše pravoslavne crkve na svetu. Zbogom Skenderbeg konjaku, po Đurađu Skenderbegu nazvanom, nacionalnom heroju srpskog porekla. Zbogom Albanci koji su kao i Srbi, go
Zbogom bunkeri u koji mogu četvoro da stanu i bili bi svi puni. I zbogom bele peščane plaže, što ce mi ostati za svagda u secanju. Izaći iz Sarandea nije baš tako jednostavno. I kada sam mislio da je juče bio slučajan tranutak vožnje, stade mi motor. "Kuda" upita me na čisto engleskom jeziku. E sada sam se ja raspričao. Te kako sam išao autostopom, te kako sam krenuo u Grčku, te kako sam rešio da obidjem mora koja još nisam video. I tako dok sam pričao dođoh do kraja puta, gde mi taj moj vozač reče da do granice ima još desetak kilometara.
Tek sam krenuo, a ono stranac, iz Nemačke, rešio da me poveze. Ostalo mi je onda još četiri kilometra. I stade jedan Albanac te me on preveze do granice. Mižda sam ja i pogrešno shvatio autostop. Možda sam trebao i ranije stati a ne tako kasno. Sta je tu je.
Albanska granica - ništa. E onda Grčka. Policajac me je držao trideset minuta. Sreća mi je što sam imao razne kartice, fotografije žene, dece, što sam u penziji. Jer onih sto evra koje sam imao nisu bili dosta za ulazak u Grčku. Kada se umorio ispitujući me, reče da mogu ići, ali da ne idem u Igumanicu.
Nisam shvatio poruku. Ma šta ja znam kuda ću. Iguamanica, plaža, dotle me je doveo Borton, Italijan koji je ovde gostovao.
Ostavio mi je dve, tri kile pomorandži. Plaža...eh, plaža na kojoj sam rešio da ostanem dva dana. Ali bez zezanja. Celo vreme kupanjac, pa sušenje, pa opet
kupanjac i tako dok nije palo veče. Sve što bi trebalo da bude, bilo je tu. Tuševi, wc, struja, pored ogromnog restorana,
kamp za šatore... Sad, nisam baš bio za kamp, bio sam za kampovanje pored kampa, ali i to je uspelo!
Nema komentara:
Objavi komentar