20.08.2016
Larissa... "Bome" ovde sam se napešačio. I načekao. Stopiranje nije uvek lako. Mene krasi upornost. Čekam dok neko ne popusti. Ili on ili ja. Samo to je ovoga puta ON. Moj broj je izvučen nakon dva i po sata. Idem gde i on. A to je svega šeždesetak kilometara od Larisse. Nisam imao predstavu kuda idem, ali išao sam. Ime mu je bilo Angelos.
Ja pišem imena onih koji su me vozili onako kako sam ih čuo, zapamtio, ali verovatno nisu ni važna. Njihova želja da prihvate stopera je važnija. A Angelos je bio jedan od takvih. Vozio me je, pričali smo, naravno grčki, o svemu i svačemu. Ništa nisam razumeo, ali pričali smo. Da je deonica bila duža, ja bih progovorio na grčkom. Ali nije pa nisam progovorio.
U podnožju Olimpa on se isključio iz saobraćaja pa sam morao i ja da razmislim da li da krenem dalje. Paleos Panteleimonas,
mestašce pored autoputa i sporednog puta. Tu je i tvrđava, Platamonas. A tu se vidi i more. Sad ili dalje, ili more. More je presudilo. Već ga nisam par dana video. Odlučih se za more. Polako se spustim u prvo selo koje je bilo na obali. Mestašce koje se zove kao i tvrđava, Platamonas. 
Izašao ja na obalu. Nigde kraja. Sve suncobran do suncobrana. Kafane, taverne, ili kako se zovu... Plaža peskovita. Sandoline ispred mene.
Pored igraju morski tenis. Lopta u vodi, troje igraju. Deca. Šta ćeš više. More je zakon. Malo sam razmišljao o ljudima koji su tu deset, petnaest dana da bi odmorili dušu i telo. Da ne misle ninašta drugo. Jednostavno, zar ne?
Larissa... "Bome" ovde sam se napešačio. I načekao. Stopiranje nije uvek lako. Mene krasi upornost. Čekam dok neko ne popusti. Ili on ili ja. Samo to je ovoga puta ON. Moj broj je izvučen nakon dva i po sata. Idem gde i on. A to je svega šeždesetak kilometara od Larisse. Nisam imao predstavu kuda idem, ali išao sam. Ime mu je bilo Angelos.
Ja pišem imena onih koji su me vozili onako kako sam ih čuo, zapamtio, ali verovatno nisu ni važna. Njihova želja da prihvate stopera je važnija. A Angelos je bio jedan od takvih. Vozio me je, pričali smo, naravno grčki, o svemu i svačemu. Ništa nisam razumeo, ali pričali smo. Da je deonica bila duža, ja bih progovorio na grčkom. Ali nije pa nisam progovorio. U podnožju Olimpa on se isključio iz saobraćaja pa sam morao i ja da razmislim da li da krenem dalje. Paleos Panteleimonas,
mestašce pored autoputa i sporednog puta. Tu je i tvrđava, Platamonas. A tu se vidi i more. Sad ili dalje, ili more. More je presudilo. Već ga nisam par dana video. Odlučih se za more. Polako se spustim u prvo selo koje je bilo na obali. Mestašce koje se zove kao i tvrđava, Platamonas. 
Izašao ja na obalu. Nigde kraja. Sve suncobran do suncobrana. Kafane, taverne, ili kako se zovu... Plaža peskovita. Sandoline ispred mene.
Pored igraju morski tenis. Lopta u vodi, troje igraju. Deca. Šta ćeš više. More je zakon. Malo sam razmišljao o ljudima koji su tu deset, petnaest dana da bi odmorili dušu i telo. Da ne misle ninašta drugo. Jednostavno, zar ne?
Nema komentara:
Objavi komentar