17.08.2016
Legao sam i zaspao, a nešto mi kiša pomuti san. Spavao sam bez šatora, onako pored obale, a kiša me okupala. Ustao sam, montirao šator, i opet legao, sada već dosta pokisao. 
Ujutro kiša je prestala. Stavio sam vreću da se suši. Ali sad nešto gledam, kiša padala samo na mestu gde sam ja bio. Hm, kada sam bolje pogledao, a ono zalivanje i to ujutro. Onako mokar i neispavan sve sam "bogovao". Pa zašto baš mene, pa zašto baš da budem tu gde zalivaju travnjak. 
Dok se vreća sušila, odoh malo do obale. Obala i nije bog zna šta. Viđao sam mnogo lepše. Krenem gore, krenem dole a svuda isto. A onda rekoh sebi - put pod noge i idemo dalje. Atina koliko je lepa, toliko mi se sada nije činila takvom.
Bus, pa opet podzemna, pa opet podzema i ja se nađoh kod stadiona gde su bile Olimpijske igre, stadion Spiridon Luis. Fudbalski stadion a UEFA ga je ocenila sa 5. Ne znam kako, ali sam uvek stizao na pravo mesto u pravo vreme. 
Ispred autoputa sam stopirao. Naišao jedan mladić, hoće da me poveze, ali u kolima krcato. Prvi put sam se vozio sa opremom na prednjem sedištu. Noga mi malo visi u vazduhu, ali neka... I to sedamdesetak kilometara do Schimatarja. Stigli smo, konačno. Pošto se veče bližilo pronađoh mesto za spavanje. 
Ovog puta nema mora ni kupanja. Ali ima benzinska pumpa i preko puta jedna vozačka kafanica. Tu je bilo dovoljno mesta da se zanoći.
Legao sam i zaspao, a nešto mi kiša pomuti san. Spavao sam bez šatora, onako pored obale, a kiša me okupala. Ustao sam, montirao šator, i opet legao, sada već dosta pokisao. Ujutro kiša je prestala. Stavio sam vreću da se suši. Ali sad nešto gledam, kiša padala samo na mestu gde sam ja bio. Hm, kada sam bolje pogledao, a ono zalivanje i to ujutro. Onako mokar i neispavan sve sam "bogovao". Pa zašto baš mene, pa zašto baš da budem tu gde zalivaju travnjak. Dok se vreća sušila, odoh malo do obale. Obala i nije bog zna šta. Viđao sam mnogo lepše. Krenem gore, krenem dole a svuda isto. A onda rekoh sebi - put pod noge i idemo dalje. Atina koliko je lepa, toliko mi se sada nije činila takvom.
Bus, pa opet podzemna, pa opet podzema i ja se nađoh kod stadiona gde su bile Olimpijske igre, stadion Spiridon Luis. Fudbalski stadion a UEFA ga je ocenila sa 5. Ne znam kako, ali sam uvek stizao na pravo mesto u pravo vreme.
Ispred autoputa sam stopirao. Naišao jedan mladić, hoće da me poveze, ali u kolima krcato. Prvi put sam se vozio sa opremom na prednjem sedištu. Noga mi malo visi u vazduhu, ali neka... I to sedamdesetak kilometara do Schimatarja. Stigli smo, konačno. Pošto se veče bližilo pronađoh mesto za spavanje. Ovog puta nema mora ni kupanja. Ali ima benzinska pumpa i preko puta jedna vozačka kafanica. Tu je bilo dovoljno mesta da se zanoći.
Nema komentara:
Objavi komentar